PITANJE:
Zašto samo oplakujemo imama Hussaina (mir neka je s njim) i da li bi on htio da se kaznimo za njega?
Zašto tugovanje za imamom Huseinom (mir neka je s njim) ima više smisla od žalovanja za Poslanikom (mir i blagoslov na njega i njegovu porodicu)?
ODGOVOR:
U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog,,
Neka Allah blagoslovi Muhammeda i njegovu porodicu, i neka Njegova osuda bude na njihovim neprijateljima.
Mi tugujemo i prisjećamo se ne samo mučeništva imama Hussaina (mir neka je s njim), već i tugujemo i sjećamo se sjećanja na sve ostale nepogrešive ljude (mir neka je s njima) i održavamo žalosne događaje na njihove mučeničke godišnjice. Međutim, možemo naglasiti tugu i plač za imamom Hussain-om (mir neka je s njim) jer su nas i sami nepogrešivi (mir neka je s njima) snažno ohrabrili na to.
Prema tradicijama čistih imama (mir neka je s njima), tragedija Kerbele je najtragičnija od svih i izvor velike tuge i boli za Ahl al-Bayt (mir neka je s njima). Prenijeto je da je imam al-Hassan al-Mujtaba, alejhi selam, rekao:
Ne postoji dan kao vaš dan, o’ Aba Abdullah
al-Amali iz Saduqa, str. 177
Preneseno je i da Imam al-Sadiq (mir neka je s njim) rekao je:
Nema tragedije poput naše u Kerbeli
al-Hidayah al-Kubra iz al-Khusaibija, str. 417.
To znači da je dan imama Hussain (mir sa njega) je za Aal Muhammeda, alejhis-selam, najkatastrofalniji od svih dana. Prorok Muhammed (mir neka je s njim i njegovom čistom porodicom) zapravo je bio prvi pojedinac koji je održao žalosnu ‘maylisu’ za imamom Hussain-om. O ovoj činjenici izvještavaju autentični ‘suniti’: Ammul Fadl bint al-Harith rekla je da je dovela imama Hussaina, a.s., do poslanika (s) i stavila ga u njegovo krilo. Poslanikov pogled (mir neka je s njim i njegovom čistom porodicom) okrenuo se od nje, a oči su mu potekle suzama. Rekla je:
Šta je s mojim ocem i majkom, Allahovim Poslanikom? ‘Gabriel (mir neka je s njim) prišao mi je i rekao mi da će moji ljudi pokušati ubiti ovog mog sina, i donio mi prašinu koja je postala crvena od njegove (krvi).’ (Ovo su izvijestili:
al-Hakim al-Nisaburi u Al-Mustadrak alaa Al-Sahihain 176/3, al-Hafidh al-Bayhaqi u Dalael al-Nubouwa, al-Hafidh ibn Asakir u Tarikh al-Sham i al-Hafidh bin al-Khawarizmi 1/158 – 162
Zbog toga slijedimo stope Svetog Poslanika i njegove čiste porodice kada žalimo za imamom Huseinom (mir neka je sa svima njima).
Ne kažnjavamo se ni u kojem obliku zbog tugovanja i obilježavanja mučeništva imama Hussaina (mir neka je s njim). Ovo je pogrešno tumačenje prirode al-Sha’aer al-Hussainiyah (rituali žalovanja za imamom Hussainom, a.s.). Kada vježbamo imam Hussain-a (mir neka je s njim) rituale žalovanja, poput udaranja u prsa (poznata kao al-Latm ili Seeneh-Zani) ili ranjavanja glave mačem (poznatim kao al-Tatbir, Qameh-Zani ili Teegh- Zani), pokušajmo prepoznati i osjetiti dio boli koju je osjećao naš Učitelj Imam Hussain (mir neka je s njim).
Čisti nepogrešivi sami su nam savjetovali da prakticiramo takve rituale; Uputili su nas da učinimo ‘muwasat’ za imama Hussaina (mir neka je s njim), što znači da oponašamo i dijelimo dio njegove boli. Slično tome, nalazimo da je Allah (Uzvišeni) uvrstio muwasat za Gospodaricu Hadžer (mir neka je s njom) u rituale hadža i Umre, budući da je svim muslimanima naređeno da obavljaju Sa’i između Safe i Marve kako bi se prisjetili boli i poteškoće koje je Lady Hajar prošla dok je koračala sedam puta naprijed-natrag između dva brda (Safa i Marwa) tražeći vodu za svoje novorođenče Isma’il (mir neka je s njim). Pa zar se zaista kažnjavamo zbog činjenja Sa’ija?!
Dakle, kada žalimo za imamom Hussain-om (mir neka je s njim), udarimo se u prsa i izvršimo puštanje krvi, pokušavamo imitirati i podijeliti neke od njegovih bolova, što je jedno od osnovnih načela naših čistih imama (mir neka je s njima ). Prenijeto je da je imam al-Sadiq, mir neka je s njim, rekao:
‘Porodica Fatime (mir neka je s njom) strgnula je ovratnike i udarila ih u obraze kad je vidjela da je Hussain ibn Ali (mir neka je s njima) [certainly] izgubio, sa istomišljenicima Hussain-a obraze treba tući, a ovratnike poderati
Wasa’il al-Shia autor Al-Hurr al-`Amili, svezak 15, str. 583.
Ironično je vidjeti protivnike napada Ahl al-Bayt i ismijavati žalosne rituale imama Hussaina, unuka Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, lažno tvrdeći da ove prakse nisu ništa drugo nego licitiranje (inovacija ) je kada se u njihovim knjigama izvještava ne samo da je Poslanik, alejhis-selam i njegova čista porodica) izvodio latm, već i bacao prašinu na glavu i bradu kada je saznao da je njegov unuk Volja mučenička!
Salma kaže:
Posjetila sam Umm Salamah i zatekla je kako plače. Pitao sam je zbog čega je zaplakala, a ona mi je odgovorila da je vidjela Allahova Poslanika (alejhi selam) (u snu) s prašinom na glavi i bradi. Pitala ga je što se događa, a on joj je odgovorio: ‘Bio sam tamo kad je al-Hussain ubijen.
al-Tarikh al-Kabir od al-Bukhari vol. 3 str. 324, Sunan al-Tirmidhi vol. 5 str. 323, al-Mu’jam al-Kabir al-Tabarani vol. 23 str. 373, Mustadrak al-Hakim 4. str. 19
Uz to, protivnici Ahl al-Bayta (mir neka je s njima) možda neće biti svjesni da je njihova majka Aisha tvrdila da se ošamarila prilikom gubitka Svetog Poslanika savs i njegove čiste porodice i pogodila sanduk. Al-Thahabi je izvijestila da je rekla:
Ustala sam plačući, udarila žene u prsa i lice
Tarikh al-Islam iz al-Thahabija vol. 1, str.154.
Pa zašto protivnici Ehli-bejta (mir neka je s njima) ne napadaju svoju majku Aišu jer se ona predala takvom bidu?!
Oplakivanje mučeništva svetih proroka i imama (mir neka je s njima) udaranjem u prsa zakonit je čin; To čisti grijehe, jača njegovu vjeru i drži ga sve bližim religiji i njenim simbolima. Kao što je imam al-Ridha, alejhis-selam, rekao:
‘Oni koji plaču neka plaču nad ljudima poput Hussaina (mir neka je s njim), jer plakanje nad njim čisti velike grijehe
al-Amali iz al-Saduqa, P. 190
The Office of Sheikh al-Habib